U fokusu - Srbija

Savet za male biznise NALED-a predložio 10 priroritetnih mera za lakše poslovanje

Ove mere, kako je saopštio NALED, deo su šire agende od 100 reformskih predloga usmerenih na stvaranje boljih uslova poslovanja i smanjenje administrativnih barijera za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike u Srbiji.

Za predsednika saveta imenovan je Dušan Roglić, dok su potpredsednici Marija Tasić za oblast ženskog preduzetništva, Miloš Praštalo za inovativno i Sofija Popara Parmaković za tradicionalno preduzetništvo.

Roglić je istakao da je cilj Saveta da kroz dijalog i konkretne predloge doprinese smanjenju administrativnih barijera i pojednostavljivanju procedura.

"Mali biznisi se svakodnevno bore sa komplikovanim pravilima i propisima. Naš zadatak je da kroz Savet obezbedimo efikasnije mehanizme i stvaramo bolje uslove za njihov rast i razvoj", rekao je on.

Savet je identifikovao tri oblasti koje zahtevaju posebnu pažnju a to su žensko, inovativno i tradicionalno preduzetništvo, i među 100 mapiranih prepreka odabrao 10 kojima će se prioritetno baviti u narednom periodu.

Šefica jedinice za inovacije i preduzetništvo NALED-a Irena Đorđević Šušić je rekla da će fokus biti na zagovaranju preporuka koje dolaze direktno iz poslovanja malih biznisa, onih koji su do sada bili nedovoljno vidljivi i čiji se glas retko čuje u institucijama koje kreiraju poslovno okruženje.

"Upravo u raznolikosti članova Saveta - od tradicionalnih do inovativnih preduzetnika - leži prilika da se prepoznaju različiti problemi i ponude rešenja", istakla je ona.

U oblasti ženskog preduzetništva posebno je istaknuta potreba za ravnopravnim tretmanom preduzetnica u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta a preporučeno je i uvođenje fazne podrške za samozaposlene žene kroz obuke i veće subvencije.

Za dalji rast inovacionog ekosistema, kako je rečeno, važno je omogućiti korišćenje globalnih digitalnih servisa plaćanja poput PayPal-a i Stripe-a, kao i da se troškovi istraživanja i razvoja koje startapi pokrivaju iz grantova priznaju kao rashod u tekućoj godini, čime bi se unapredila njihova likvidnost.

Što se tradicionalnih biznisa tiče, za njih je kao prioritet navedeno ponovno uvođenje poreskog kredita i usklađivanje granice prihoda paušalaca sa PDV pragom, uz mogućnost da oni koji pređu limit od šest miliona dinara pređu u režim isplate lične zarade.

Takođe, predviđeno je proširenje pomoći koju članovi porodičnog domaćinstva mogu pružati preduzetnicima bez zasnivanja radnog odnosa, kao i uvođenje jedinstvenog računa za poreske obaveze, pri čemu bi se uplate najpre koristile za izmirenje najstarijih dugova.